Boze pravde

Tekst za Srpska himnu Bože pravde napisao je 1872. godine Jovan Đorđević književnik osnivač i prvi direktor Srpskog narodnog pozorišta u Beogradu, a muziku je komponovao slavni kompozitor i dirigent Slovenac Davorin Jenko. Sve je počelo tako što je po nalogu kneza Mihaila Obrenovića, Ljubomir Nenadović uputio 1864. godine pismo Đuri Jakšiću koje je predstavljalo porudžbinu za stihove buduće državne himne. Kako se čuveni pesnik nije odazvao, pisma slične sadržine su poslata i drugim pesnicima, ali ponuđeni stihovi, uključujući i one koje je tim povodom napisao Jovan Jovanović Zmaj, nisu odobreni. Konkurs, koji zapravo i nije bio javno raspisan, završio se skandalom u kome je Nenadović čak optužen za primanje mita. Nakon ubistva kneza Mihaila Obrenovića 1868. godine, o himni se više nije raspravljalo, sve do punoletstva i stupanja Milana Obrenovića na presto. Za tu priliku tadašnjem upravniku Narodnog pozorišta u Beogradu Jovanu Đorđeviću, naručen je pozorišni komad koji bi veličao dinastiju Obrenović. Po Đorđevićevom tekstu, uskoro se u Narodnom pozorištu odigrala veličanstvena premijera predstave Markova sablja, za koju je Davorin Jenko komponovao muziku, a na čijem kraju Marko Kraljević i vila Ravijojla najavljuju hor naroda koji peva: Bože pravde, ti što spase, od propasti dosad nas… Pesma je postala toliko popularna u narodu da je uskoro počela da se izvodi i samostalno kao horska kompozicija, a nakon krunisanja Milana Obrenovića 1882. postala je zvanična državna himna. Konkurs za novu državnu himnu ponovo je raspisan za vreme vladavine Petra I Karađorđevića, ali se novom vladaru nijedan predlog nije dopao, te je odlučio da Bože pravde ostane zvanična srpska himna uz malu korekciju završnih stihova u Kralja Petra Bože hrani, moli ti se srpski rod.