Otrov i lek, vatra i led,
pad i let, na nas je red.
Duša te pronašla tamo, gde veče je gasilo dan.
Nisam znala ko si ti, ni ko sam s tobom ja.
Telo te doziva samo, dok grad tone u san.
Kao prokleto i sveto, ovo između nas.
Pogledi se gube, razum polako bledi.
U ovoj igri senki, samo se poraz vredi.
Noć te krade, tišina ti nudi spas.
U tami grada još tražim tvoj glas.
Dva smo sveta što se u mraku spoje,
al’ svitanje briše sve što bilo je tvoje i moje.
Želje pale nade, zora ih gasi k’o dim.
U jednom svetu sam ja, u drugom svetu si ti.
Ruke mi ostaše prazne, jutro probudi dan.
Bio si na dohvat ruke, al’ bio si samo san.
Noć te krade, tišina ti nudi spas.
U tami grada još tražim tvoj glas.
Dva smo sveta što se u mraku spoje,
al’ svitanje briše sve što bilo je tvoje i moje.
Ostaćemo u mraku, jer sunce nas kvari,
mi smo samo senke, u pogrešnoj stvari.
Noć te krade, tišina ti nudi spas.
U tami grada još tražim tvoj glas.
Dva smo sveta što se u mraku spoje,
al’ svitanje briše sve što bilo je tvoje i moje.
